Otrovne biljke u našem domu: Šta svaki roditelj mora da zna

Kada deca prohodaju, prva reakcija je da se sklone svi predmeti koji mogu biti opasni po njihovo zdravlje. Hemikalije u kupatilu, paškovi, stakleni predmeti - sve to nestaje iz domaćinstva. Međutim, većina roditelja zaboravlja na jednu potencijalnu opasnost koja često stoji na prozoru ili u dvorištu: otrovno cveće. Mnoge ukrasne biljke koje uzgajamo zbog svoje lepote mogu predstavljati ozbiljnu pretnju po zdravlje, a često i život, naše dece i kućnih ljubimaca.

U ovom opsežnom vodiču, detaljno ćemo opisati najčešće otrovne biljke koje se nalaze u našim domovima i vrtovima. Razumevanje ovih opasnosti je prvi korak ka stvaranju bezbednog okruženja za one koje volimo.

Zašto su neke biljke otrovne?

Biljke su razvile toksične materije tokom evolucije kao odbrambeni mehanizam protiv biljojeda, insekata i drugih pretnji. Ove supstance, iako smrtonosne za neke organizme, čine biljku lepom i privlačnom za ljude. Paradoksalno, upravo one karakteristike koje nas privlače - intenzivna boja cvetova, neobični oblici lisnih ploča, atraktivni plodovi - često su upozorenje o prisustvu toksina.

1. Glicinija (Wisteria)

Glicinija je impresivna listopadna penjačica koja u proleće očara velikim, mirisnim cvetovima grozdaste strukture. Cvetovi su obično plavkaste, bele ili crvene boje. Godišnje može da naraste u visinu i do tri metra, a neretko se viđaju čitave zgrade urasle u ovu prelepu biljku. Iako naizgled bezazlena, glicinija nosi titulu jedne od najotrovnijih biljaka.

Svaki deo biljke je otrovan - od korena i stabiljke do listova i cvetova. Progutano seme ili mahuna može izazvati teške gastrointestinalne smetnje: mučninu, povraćanje, grčeve u stomaku i prodornu dijareju. Dehidracija koja nastaje kao posledica ovih simptoma posebno je opasna za malu decu i kućne ljubimce.

2. Naprstak ili Pustikara (Digitalis purpurea)

Naprstak, poznat i kao pustikara, prepoznatljiv je po svojim zvonolikim cvetovima belih, ružičastih ili ljubičastih nijansi. Ova biljka se koristi u farmaceutskoj industriji za proizvodnju lekova za srce, što samo govori o njenoj moćnoj biohemijskoj aktivnosti.

Ako se pojede bilo koji deo ove biljke, koja je čest ukras u vrtovima zbog svog izgleda, u blažim slučajevima će doći do mučnine, nesvestice, dijareje i grčeva. Kod težih slučajeva trovanja, može doći do otkazivanja krvotoka i infarkta. Nažalost, neretki su slučajevi gde je život stajao pokoju znatiželjnoj mački ili psu koji su došli u kontakt sa ovom opasnom biljkom.

3. Hortenzija (Hydrangea)

Česta stanovnica okućnica je i hortenzija - grmolika, drvenasta biljka koja cveta od juna pa sve do kraja jeseni. Odlikuje se velikim cvetovima živih boja koji mogu biti beli, roze, crveni, plavi i ljubičasti. Njihova boja varira u zavisnosti od pH sastava tla.

Hortenzija je zauzela treće mesto na listi najotrovnijih biljaka. Ubrzo nakon trovanja javlja se osip i svrabež kože, oticanje, mučnina i pojačano znojenje. Ukoliko se ubrzo ne dobije odgovarajuća medicinska pomoć, trovanje hortenzijama može dovesti i do kome i otkazivanja krvotoka. Listovi i cvetovi sadrže cijanogene glikozide, koji se u organizmu razlažu do cijanovodonične kiseline.

4. Đurđevak (Convallaria majalis)

Bela biljka intenzivnog mirisa, đurđevak, često se sadi u vrtovima kao ukrasna biljka. Cveće đurđevka je izuzetno otrovno jer sadrži heterozide koji direktno utiču na rad srca. Otrov uzrokuje mučninu, vrtoglavicu, povraćanje, bolove u ustima i stomaku, dijareju i grčeve.

Đurđevak ima crvene plodove koji sazrevaju u septembru, a koji su takođe veoma otrovni. Nakon dodira cveta, stabljike ili korena ove biljke, potrebno je temeljno oprati ruke kako ne bi došlo do slučajnog unosa toksina putem usta.

5. Flamingov cvet (Anthurium)

Anthurium ili flamingov cvet je popularna tropska biljka čiji su cvetovi srcolikog oblika. Najčešće su crveni, ali se mogu naći i u drugim bojama. Ova biljka je posebno opasna jer je veoma česta u enterijerima.

Gutanje delova biljke može dovesti do izrazito bolnih otoka i opekotina unutar probavnog sistema. Oticanje sluznice grla i jezika može dovesti do teškog disanja, pa čak i gušenja, što zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

6. Hrizantema (Chrysanthemum)

Cveće koje svake godine na dan mrtvih ukrašava grobove takođe je izrazito otrovno. Kod ljudi izaziva svrabež kože i oticanje. Poznato je oko 100 do 200 vrsta ove biljke. Vrtlari je često sade i kako bi oterali zečeve, jer oni ovu biljku zbog njenih toksičnih svojstava zaobilaze u širokom luku.

Hrizanteme sadrže prirodne pesticide called pyrethrins, koji mogu izazvati dermatitis kod ljudi i teške simptome trovanja kod životinja ako se progutaju.

7. Oleandar (Nerium oleander)

Oleandar je biljka na kojoj je otrovan baš svaki njen deo. Čak i slučajno udisanje dima gorućeg oleandra može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme. Poznata su trovanja ljudi, uglavnom žena koje su trovale muževe čajem napravljenim od oleandra.

Ova zimzelena biljka, česta na Mediteranu, utiče na brzinu rada srca i trovanje njome može da dovede do infarkta. Smatra se jednom od najotrovnijih biljaka na svetu, a samo jedan list može biti smrtonosan za dete ili manjeg kućnog ljubimca.

8. Fikus Benjamina (Benjaminovo drvo)

Još jedan česti stanovnik naših domova i vrtova je fikus, poznat i kao benjaminovo drvo. Postoji oko 800 podvrsta fikusa, a mnoge od njih imaju blago otrovna svojstva.

Direktan doticaj biljke s kožom dovodi do oticanja i svrabeža, posebno kod osoba osetljivih kože. Ako dođe do trovanja, potrebno je posetiti doktora koji će propisati odgovarajuće antialergike. Sok ovih biljki sadrži lateks, koji može izazvati alergijske reakcije kod osetljivih osoba.

9. Azaleja (Rhododendron)

Grmovi azaleje imaju halucinogeno i laksativno delovanje. Simptomi trovanja su povraćanje, osip na koži, glavobolja, zamagljen vid i slabost u mišićima. Osim za ljude, ova biljka je naročito opasna za konje.

Postoji više od 1.000 podvrsta spomenute biljke, a sve sadrže grayanotoxin, koji remeti normalno funkcionisanje ćelija u nervnom sistemu. Čak i med napravljen od cvetova azaleje može biti otrovan.

10. Narcis (Narcissus)

Jedan od vesnika proleća, narcis, zauzeo je 10. mesto na listi "lepih a ubojitih" biljaka. Ako se proguta lukovica ove biljke, dolazi do grčeva, dijareje i povraćanja. Propratni simptomi su i glavobolja, mišićna slabost i zamućen vid. Biljka takođe utiče i na rad srca.

Lukovice narcisa sadrže toksične alkaloide koji mogu izazvati ozbiljne gastrointestinalne smetnje, hipotenziju i konvulzije. Lukovice su posebno opasne jer ih deca mogu pomešati sa lukom.

11. Ricinus (Ricinus communis)

Ricinus je drvenasta biljka koja spada među najotrovnije biljke na planeti. Ona je jedina od svih pomenutih koja se ne može gajiti u stanu, a isto tako nije baš čest stanovnik vrtova. Ipak, bitno je pomenuti je jer seme ove biljke, ukoliko se proguta (samo 1 do 3 semenke), može dovesti do smrti, a u blažem obliku do halucinacija i velikog osećaja žeđi.

Seme ricinusa sadrži ricin, jedan od najmoćnijih prirodnih toksina poznatih čovečanstvu. Ricin deluje tako što sprečava ćelije u telu da proizvode proteine potrebne za opstanak, što dovodi do ćelijske smrti.

Preventivne mere i prva pomoć

Prevencija je kĺučna kada su u pitanju otrovne biljke i deca. Evo nekoliko korisnih saveta:

• Edukacija: Naučite decu da ne beru i ne stavljaju u usta bilo koji deo biljke bez dozvole odrasle osobe.
• Identifikacija: Pre nego što kupite biljku, identifikujte je i proverite da li je bezbedna.
• Pozicioniranje Držite otrovne biljke van domašaja dece i životinja - na visokim policama, u visim saksijama.
• Zaštitna oprema: Kada sećete ili presadujete biljke, nosite rukavice i operite ruke nakon završenog posla.

U slučaju summje na trovanje biljkom:

1. Odmah pozovite hitnu pomoć ili Centar za trovanje.
2. Pokušajte identifikovati biljku - uzmite uzorak sa sobom u bolnicu.
3. Nemojte izazivati povraćanje ako vam to ne kaže stručno lice.
4. Ako je došlo do kontakta sa kožom, temeljno operite područje sapunom i vodom.

Zaključak: Lepota sa svojim opasnostima

Iako je lako zapasti pod čaroliju prelepog cveća i biljaka koje ugradujemo u svoje domove, važno je zapamtiti da priroda često svoje najveće opasnosti prikriva iza najlepših lica. To ne znači da treba potpuno da izbegavamo ove biljke, već da budemo svesni potencijalnih opasnosti i da preduzmemo sve neophodne mere opreza.

Moji su već odrasli, a uz skoro sve ono gore nabrojano cveće, i sasvim su zdravi. I ja sam, kao i mnogi, odrasla uz većinu ovih biljaka i hvala bogu živa sam i zdrava. Do pre neki dan nisam ni znala da ove biljke mogu biti otrovne. Prosto ne mogu narcis ili đurđevak da gledam kao potencijalne ubice. Deca već vekovima rastu i žive baš uz ovo bilje.

Ipak, znanje je moć. Svest o potencijalnim opasnostima omogućava nam da uživamo u lepoti prirode, istovremeno štiteći one koje volimo. Ne radi se o strahopoštovanju prema biljkama, već o razumnom poštovanju i pažljivosti koja nas čini odgovorn